Ovca je jedna od najpitomijih domaćih životinja, koja je od davnina simbolizovala dobrotu, nevinost, plemenitost i mir. Raznovrsne su i velike blagodati produkata koje nam ta simpatična životinja daje: meso, mleko, vuna, koža, krzno i loj, i stoga ne treba da čudi činjenica što se srpski stočari poslednjih godina u sve većem broju odlučuju upravo za uzgoj ovaca.

 

Ovčarstvo u Srbiji

Poslednjih 20 godina ovčarstvo u Srbiji dobilo je na popularnosti. Praćenjem rodnih linija kao matičnih, mnogi ovčari dobili su priznanje da u svojoj štali imaju grla s pedigreom koja na nekim lokalitetima Srbije tipski odgovaraju pojedinim stranim i domaćim rasama. Tako su dobile na značaju sledeće rase: sjenička oplemenjena, svrljiška, Il de france, romanovska, vinterberg… U Srbiji su izgrađeni moderni ovčarnici i ovčari razmenjuju fotografije putem socijalnih mreža, a za kvalitetna grla putuje se i po nekoliko stotina kilometara.

Nažalost, cena jagnjećeg mesa u poslednje dve-tri godine snižena je do granice rentabilnosti, pa je pomoć države skoro presudna, bar kad se radi o manjim i srednjim proizvođačima. Država subvencioniše proizvodnju u delu nabavke valjanog priplodnog materijala, tova jagnjadi, kao i držanje kvalitetnih grla. Veliki proizvođači koji imaju po nekoliko stotina grla ili više, profesionalno se bave tom granom stočarstva i uslovljeni su ekološkim prilikama, to jest pašnjacima.

 

Zanimljivosti

  • Za domaće ovce, kao što je merino, važi pravilo da će vuna nastaviti da raste sve dok je neko ne ostriže.
  • Ovce imaju četvorougaone zenice, koje im pružaju zadivljujući periferni vid – procenjuje se da je njihovo vidno polje između 270 i 320 stepeni (kod ljudi prosečno oko 155 stepeni). S obzirom da su ovce često plen, to i te kako dobro dođe.
  • Ovce same sebe leče tako što jedu određene biljke kada su bolesne.

 

Zdravlje i kondicija najbitniji!

Zdravstveno stanje i kondicija ovaca presudni su za njihovu reprodukciju i najčešće nikakve veterinarske intervencije ne mogu dovesti do poboljšanja ukoliko ovca oboli. Iz tog razloga, veoma je značajno osigurati stado u nekoj od osiguravajućih kuća. Rizici koji su pokriveni osiguranjem jesu posledice bolesti ili nesrećnog slučaja na koje ne možemo uticati. I opasnost od pasa lutalica odnosno vukova i ostalih zveri jedan je od izraženih rizika u pasivnijim krajevima.

Cena osiguranja zavisi prvenstveno od vrednosti grla pojedinačno, odnosno od vrednosti stada, a zatim i od uslova držanja, kao i od udaljenosti od najbliže veterinarske ustanove. Budući da država subvencioniše i deo premije osiguranja životinja, identično kao i kod useva (od 40 do 70%), cena osiguranja dobija formu servisnog troška stada koji obavezno treba uračunati na godišnjem nivou.

Cena osiguranja po jednom odraslom grlu koje vredi 150 evra u prosečnim uslovima u Srbiji bez tzv. kurjačkog rizika bila bi oko 1.200 dinara godišnje, bez povrata novca od strane države.