Kako znate da je vaše dete spremno za polazak u školu?

objavljeno 16.08.2023.

Vaše dete 1.septembra polazi u prvi razred osnovne škole. Završili ste sve što je bilo potrebno da bi se obavio upis (lekarski pregled i testiranje koje obavljaju psiholog i pedagog u školi).

Iskustvo nam govori da roditelji u ovom periodu najčešće razmišljaju o tome kako će da izgleda prvi dan, kao i da li je dete spremno za polazak u školu, da li je već potrebno da zna da čita, piše i računa; da li može bez problema da izdrži sedenje na času, kako će reagovati i kako  prihvatiti školski red, učenje, drugare, učiteljicu /učitelja itd.

Za početak, mislim da je važno da ne brinete ako dete ne zna da čita i piše i da računa. Neka deca su za to bila zainteresovana, tražila su da im neko pokaže slova, nauči ih kako da pišu, čitaju i pre polaska u školu, a druga ne. Bitno je da odrasli ne insistiraju, ne vrše pritisak na dete, već da prate interesovanja deteta i ponašaju se u skladu sa tim. To su sasvim prihvatljive razlike u razvoju. Škola je mesto gde će sve to da nauči od stručnih lica. To i jeste  jedan od zadataka škole.

Šta je važno da deca znaju i mogu da urade u uzrastu od 6,5 do 7,5 godina, kada polaze u prvi razred?

Navešćemo samo neke karakteristike koje mogu da vam daju okvir i pomognu da se orijentišete:

  • važno je da dete bude samostalno kad je reč o oblačenju: da zna da se samo obuče (zakopča dugmad) i obuje (veže pertle -“čičak” trake odmažu u razvijanju ove vrste motorike, pertle su značajno korisnije);
  • samostalno obavlja higijenske navike (umivanje, pranje zuba itd);
  • obavlja osnovne radne obaveze u kući (sklanja igračke, slaže svoje stvari, namešta svoj krevet, pomaže u postavljanju stola i drugo);
  • orijentiše se u vremenu ( razlikuje pre i posle; juče, danas, sutra), prostoru (gore-dole; iza-ispred), uočava i navodi razlike; zna koja mu je leva i desna ruka/strana;
  • poštuje pravila igre (na primer u “ Ne ljuti se čoveče”, “Između dve vatre” itd.);
  • zna da iskaže i prepozna kod sebe i drugih osnovna osećanja (ljubav, tuga, radost, ljutnja);
  • zna da se igra i sarađuje sa drugom decom; uključuje se u aktivnosti drugih, ali može i samo da se igra neko vreme;
  • komunicira sa odraslima (odgovara na njihova pitanja, kaže svoje ime i prezime, koliko ima godina, kako mu se zovu roditelji, šta rade i drugo);
  • artikuliše sve glasove (eventualno ima teškoće sa samo par njih, recimo r,nj, lj);
  • zna da priča priču po slikama, traži da mu se objasne značenja reči, razume priče koje mu čitate (važno je da budu primerene uzrastu), pamti i reprodukuje pesmice za decu;
  • postavlja pitanja, pokazuje radoznalost za upoznavanje okoline, sticanje novih znanja i veština;
  • zna da drži olovku i samostalno crta ljudsku figuru – važno je da se jasno prepoznaju delovi tela), precrtava jednostavne geometrijske oblike, prati liniju oblika ukoliko ga boji; može da seče i lepi jednostavne oblike od papira;
  • zna da uhvati loptu jednom rukom, šutne je nogom, preskače lastiš i nisku prepreku, penje se na dečji tobogan i spušta, itd;
  • može da održi pažnju 20 – tak minuta itd.

Svakako, potrebno je da imate na umu individualne karakteristike svog deteta (sposobnosti, interesovanja itd), uslove odrastanja i specifičan tempo razvoja.

Više o tome kako možete da podstaknete razvoj deteta čitajte u narednom tekstu.

 

Biljana Lajović, psiholog

Pročitajte