Kad priroda odlučuje: najveći izazovi za vinogradare
Kada se bavite delatnošću koja se odvija pod vedrim nebom, mnogo je odluka koje morate da donesete, mnogo rizika s kojima morate da se nosite do trenutka kada u ruke zadovoljno uzmete svoj proizvod. Kod vinogradara je to naročito izraženo. Jer, sve i da su vremenski uslovi od kojih umnogome zavisite idealni, proces proizvodnje grožđa i vina iziskuje pomno praćenje, a u skladu s tim i pravovremeno i adekvatno reagovanje kako bi se dostigao željeni kvalitet i specifičnost vina.
Kada u tu jednačinu dodamo još jednu nepoznatu, a to su vremenski uslovi, cela romantična priča o proizvodnji vina može poprimiti vrlo dramatičan tok i epilog.
Pritom, ta nepoznata može imati različite pojavne oblike, od kojih gotovo svaki iziskuje poseban nivo pripreme i zaštite kako bi sve nastavilo da teče po planu.
Oluja, mraz, grad, suša, bolesti vinove loze: sve su to mogući zapleti koji mogu ozbiljno ugroziti sazrevanje grožđa, a samim tim i ono što je krajnji cilj svakog vinogradara.
Kada mraz stigne prerano
Jedan od najvećih izazova može nastati upravo onda kada se čini da je najteži deo zime iza vinograda. Prolećni mraz, pogotovo nakon ranijeg pokretanja vegetacije, može napraviti veliku štetu mladim lastarima i pupoljcima koji su osobito osetljivi na nagli pad temperature.
Za vinogradara to znači da se ono što je mesecima pažljivo pripremano može promeniti u samo jednoj noći. Zato se vremenska prognoza prati s naročitom pažnjom, a u zavisnosti od položaja i mogućnosti koriste se različite metode zaštite vinograda od niskih temperatura.
Grad koji stiže bez najave
Ako postoji vremenska pojava koja za kratko vreme može napraviti veliku štetu, onda je to grad. Njegov dolazak teško je predvideti s dovoljnom preciznošću, a posledice mogu biti vidljive na listovima, mladicama i grozdovima.
Naročito je nezgodno to što se grad može pojaviti upravo u periodu kada se vinograd približava najvažnijim fazama razvoja. Zaštitne mreže, sistemi za protivgradnu zaštitu i pažljivo praćenje vremenskih prilika samo su deo načina na koje se rizik smanjuje. Ipak, priroda ponekad ima poslednju reč.
Kada kiše nema dovoljno
Dok previše vode može doneti svoje probleme, dugotrajna suša donosi potpuno drugačiji izazov. Vinova loza jeste biljka koja može dobro podneti određene periode bez padavina, ali ekstremni nedostatak vode utiče na njen razvoj, prinos i kvalitet grožđa.
U takvim uslovima do izražaja dolazi značaj samog položaja vinograda, zemljišta, izbora sorte i načina obrade. Tamo gde postoje uslovi, navodnjavanje može biti važan činilac upravljanja vinogradom, dok se u drugim slučajevima pažnja usmerava na očuvanje vlage u zemljištu i prilagođavanje agrotehničkih postupaka.
Jer, kao i u mnogim drugim stvarima u životu, ni vinovoj lozi nije dobro ni kada vode ima previše, ni kada je nema dovoljno.
Bolesti i štetočine – borba koja ne prestaje
Vreme, međutim, nije jedini faktor koji često remeti planove. Vinogradari tokom cele sezone prate zdravstveno stanje vinove loze i pojavu bolesti i štetočina.
Pepelnica i plamenjača neke su od bolesti koje ugrožavaju vinograd ako se ne prepoznaju i ne tretiraju na vreme. Njihov razvoj u velikoj meri zavisi i od vremenskih uslova, zbog čega se praćenje temperature, vlažnosti i padavina pretvara u svojevrsnu svakodnevnu rutinu.
Tu iskustvo igra veliku ulogu. Pravovremeno uočavanje promena na listovima ili grozdovima, procena rizika i odgovarajuća reakcija mogu napraviti razliku između problema koji se drži pod kontrolom i onog koji može ugroziti čitavu sezonu.
Jedna sezona, mnogo nepoznatih
Možda je upravo to ono što vinogradarstvo čini posebnom delatnošću. Mnogo toga može da se isplanira, ali nikada baš sve. Čokot se orezuje, zemljište obrađuje, vinograd neguje, razvoj se prati, ali se na kraju ipak radi s prirodom, a ne protiv nje.
I zato se uspešna vinogradarska godina ne meri samo kvalitetom zemljišta ili iskustvom vinogradara. Ona je rezultat niza odluka, pravovremenih reakcija i spremnosti da se odgovori na ono što se dešava u vinogradu – od prvog pupoljka do berbe.
A kada su u pitanju rizici koje nije moguće u potpunosti izbeći, vinogradari imaju na raspolaganju i različite načine da zaštite ono što su tokom godine stvarali. Među njima je i osiguranje poljoprivrednih useva i zasada, među kojima se nalazi i osiguranje voćarstva, a koje može postati deo šireg plana upravljanja rizicima i dodatna sigurnost u sezoni u kojoj priroda ne mora uvek da prati naše planove.
Jer jedna dobra berba počinje mnogo pre nego što se grožđe nađe u gajbicama. Počinje planiranjem, praćenjem, iskustvom i spremnošću na ono što se ne može kontrolisati.
Na kraju, možda je upravo to najlepša, ali i najteža strana vinogradarstva: čovek može da uradi gotovo sve kako treba, ali će priroda uvek zadržati poslednju reč.
