Ljutnja je prirodna i validna emocija

objavljeno 14.05.2025.

Ljutnja je prirodna i validna emocija, poput bilo koje druge. Ne postoje „ispravne“ ili „pogrešne“ emocije, jer su same emocije neutralni odgovori na situacije. Ključna razlika leži u razlikovanju osećanja ljutnje od načina na koji se ona ispoljava. Iako je u redu osećati ljutnju, način na koji se ljutnja upravlja i izražava od suštinskog je značaja. Konstruktivno suočavanje s ljutnjom uključuje njeno prepoznavanje, razumevanje uzroka i izražavanje na načine koji ne nanosi štetu ni sebi, ni drugima. S druge strane, bes može biti problem ako ponašanje postane nekontrolisano ili agresivno. U tom kontekstu korisno je detetu objasniti da svaka emociju, pa i ljutnja, ima svoju svrhu. Pre svega, ona nam često pomaže da prepoznamo kada su stvari odnosno situacije nepoštene ili pogrešne, ali i kada se osećamo odbačeno, neshvaćeno, iznevereno, povređeno, uplašeno, frustrirano i sl. Dakle, iako je ljutnja primerena reakcija u određenim situacijama, izazovno je pomoći deci da izraze svoju emociju, ali da pak ostanu bezbedna i da ne ugroze odnosno ne povrede druge.

Nažalost, deca često od svojih roditelja i/ili okoline dobijaju poruku da nije u redu osećati ljutnju i obično za to bivaju ukorena i/ili kažnjena. Kao rezultat toga, deca često počinju „preterano da kontrolišu“ sve svoje emocije, što može da ima negativne posledice po njihovo mentalno zdravlje, ali i širi društveni život. Pošto deca razmišljaju vrlo konkretno, potrebne su im jasne smernice i pravila o tome na koji način je prihvatljivo da izraze svoju ljutnju. Naravno, svaka fizička aktivnost je odličan način za oslobađanje od ljutnje i/ili besa, te je podsticanje dece da se bave sportovima sjajan izbor i poruka. S druge strane, deci su potrebne i opcije za situacije kada ne mogu da napuste kuću ili svoju sobu. Kako bismo pomogli deci, važno je da ih podstičemo da sebi postavljaju pitanja poput onih:

 

• Da li će me ovo ponašanje dovesti u nevolju ili prekršiti neko pravilo?
• Da li će ovo ponašanje povrediti mene ili nekog drugog?
• Da li bi ovo moje ponašanje moglo da uništi nešto vredno?

 

Preporuka za roditelje jeste da razgovaraju o odgovarajućim načinima iskazivanja ljutnje sa svojom decom kada su mirna, najbolje uveče pred spavanje. Ipak, važan je i način na koji ćete vi kao roditelji da reagujete kada je dete ljuto, jer to može imati značajan uticaj na način kako će dete u daljim situacijama reagovati na stres, odnosno da li će reagovati na isti način, ili će bolje upravljati osećanjima kako ne bi bila preplavljujuća. Dakle, važno je da probate da vi kao roditelji ostanete smireni. Suočavanje s detetom koje je ljuto lako može dovesti do gubitka kontrole i vikanja na dete. Međutim, kada vičete, imate manju šansu da doprete do deteta. Umesto toga, samo ćete ga učiniti agresivnijim i/ili prkosnijim. Koliko god da je teško, ako ste u stanju da ostanete mirni i da kontrolišete sopstvene emocije, možete da budete model za svoje dete i da ga naučite da uradi isto.

Dajte detetu priliku da se smiri, a kada se smiri, pokažite mu razumevanje za njegova osećanja (npr. „znam da si ljut/a i to je u redu“). Možda će starija deca otići ili zalupiti vrata, ovo je njihov način da pokušaju da se smire. Dajte im prostora i odolite porivu da odmah krenete za njima. Svakako, kada se smire, razgovarajte o tome koje ponašanje nije bilo u redu i šta su potencijalne alternative (npr. lupanje u jastuk, stiskanje loptice, cepanje starih novina itd.). Važno je napomenuti da nismo rođeni s veštinama upravljanja svojim besom i emocijama. Štaviše, učimo ih od malih nogu – posmatrajući svoje roditelje, braću, sestre i druge ljude iz okoline kako se nose sa svojim emocijama.

Šta ne treba da radite?

Nažalost, i dalje postoje roditelji koji fizički kažnjavaju svoju decu. Naime, udaranjem deteta samo mu pokazujete da je „nasilje ispravan odgovor“ i da je fizička agresivnost u redu. S druge strane, istraživanja su pokazala da fizičko kažnjavanje ne menja ponašanje deteta – ono ga samo nakratko suzbija, pre svega iz straha. Suzdržite se da vičete, psujete, nazivate dete pogrdnim imenom, verovatno je to ono što će i vaše dete raditi u budućnosti u sličnim situacijama. Neki roditelji (često nesvesno ili zato što idu linijom manjeg otpora) nagrađuju bes kod svoje dece. Svaka radnja koju dete (ili odrasla osoba) učini, a koja ima pozitivan ishod, verovatno će biti ponovljena. Npr. vaše dete želi da mu kupite igračku i počinje da viče i udara, uprkos tome što ste mu rekli „ne“. Ukoliko mu na kraju ipak kupite igračku, nagradili ste ga za njegovo ponašanje koje nije bilo konstruktivno, nije bilo u redu.

Vaš zadatak je da pomognete detetu da zdravo i konstruktivno izrazi svoje emocije, a vaše strpljenje i podrška pomoći će mu da nauči kako da njima upravlja i da ih ispoljava na prihvatljiv način.

 

Autorka teksta: doc. dr Jovana Škorić, Centar za nestalu i zlostavljanju decu.