Razlike između standardnog i organskog uzgoja voća
objavljeno 21.05.2025.
Poljoprivreda je temelj života na planeti upravo zato što način na koji proizvodimo hranu ima ogroman uticaj na zdravlje našeg okruženja i nas samih. Kada se danas razgovara o poljoprivredi, sve više pažnje usmerava se na razlike između organske i konvencionalne poljoprivredne proizvodnje. Iako oba pristupa imaju iste ciljeve – proizvodnju hrane – procesi koji se koriste kako bi se postigao ovaj cilj fundamentalno se razlikuju. Razumevanje tih razlika može nam pomoći da donesemo informisane odluke kao potrošači i kao odgovorni građani planete.
Šta nam otkriva sam naziv „organska“?
Sam naziv „organska“ već na prvi pogled nosi određenu poruku. Ta reč potiče od latinske reči „organicus“, što znači „prirodan“ ili „prirodno usklađen“. Organska poljoprivreda podrazumeva metod koji se u potpunosti zasniva na prirodnim procesima i resursima. To znači da se izbegavaju sintetičke hemikalije, pesticidi, sintetička đubriva i genetski modifikovane biljke. Organska proizvodnja utemeljena je na ravnoteži između čoveka, zemljišta, vode, vazduha i svih živih organizama, stvarajući sistem u kojem je svaki element međusobno povezan i u harmoniji s drugima.
Organska poljoprivreda zapravo neguje holistički pristup proizvodnji hrane i celokupnom ekosistemu uz prioritetno očuvanje i unapređenje životne sredine, to jest svih prirodnih resursa, u čemu igra veoma značajnu ulogu, i to je nešto što nikad nije bilo aktuelnije. Pogotovo u kontekstu alarmantnih klimatskih promena.
Povezanost čoveka, zemljišta, vode, vazduha i živog sveta u organskoj proizvodnji
U organskoj poljoprivredi, čitav ekosistem se tretira s poštovanjem. Čovek ne dominira nad prirodom, već se prilagođava njenim ciklusima i zakonima. Tlo se obrađuje na način koji čuva njegovu plodnost, voda se koristi racionalno i odgovorno, a vazduh ostaje čist jer se ne upotrebljavaju hemikalije koje mogu ugroziti njegov kvalitet. Taj pristup doprinosi zdravlju biljaka, životinja i ljudi, jer se hrana koja proizlazi iz organske proizvodnje smatra zdravijom i manje zagađenom.
Za razliku od toga, u konvencionalnoj poljoprivredi koriste se sintetički pesticidi i herbicidi koji mogu narušiti tu delikatnu ravnotežu. Takođe, tlo se često iscrpljuje upotrebom hemijskih đubriva koja na duži rok mogu smanjiti njegovu plodnost, što dovodi do potrebe za dodatnim tretmanima kako bi se održali prinosi.
Razlika u procesima: obrada zemljišta, zaštita od štetnih insekata i očuvanje ekosistema
Razlika između organske i konvencionalne poljoprivrede jasno je izražena u svim fazama proizvodnje. U organskoj poljoprivredi, obraditi tlo ne znači samo oranje, već i primenu prirodnih metoda za očuvanje njegove plodnosti – kompostiranje, rotaciju useva i upotrebu organskih đubriva. Te tehnike omogućavaju da tlo ostane zdravo i da se izbegne iscrpljivanje hranljivih materija, dok u konvencionalnoj poljoprivredi česta primena sintetičkih đubriva može dovesti do dugoročnog smanjenja kvaliteta tla.
Kada je reč o zaštiti od štetnih insekata, organski proizvođači koriste prirodne metode – biološku kontrolu, upotrebu korisnih insekata ili biljaka koje odbijaju štetočine. S druge strane, konvencionalna poljoprivreda se oslanja na hemijske pesticide koji, šire posmatrano, mogu imati negativne posledice.
Organska poljoprivreda teži očuvanju ekosistema, uz minimalnu ili nikakvu upotrebu sintetičkih supstanci, dok konvencionalna poljoprivreda, kroz prekomernu upotrebu pesticida i hemikalija, može narušiti ovu ravnotežu.
Da li običan potrošač može prepoznati organski proizvod?
Kada je reč o prepoznavanju organskih proizvoda, običan potrošač često se oslanja na izgled, boju, miris i ukus proizvoda. Iako organski plodovi i povrće često imaju intenzivniji miris i bolji ukus zbog prirodnog načina uzgoja, izgled nije uvek savršen. Na primer, organski plodovi mogu biti manje ujednačeni u veličini i boji, dok konvencionalni proizvodi često izgledaju „savršeno“, zbog upotrebe hemikalija koje podstiču brz rast i estetski izgled.
Međutim, jedini siguran način da potrošači prepoznaju organski proizvod jeste putem sertifikata i oznaka, kao što su „EU organic“ ili „USDA Organic“, koji garantuju da su svi proizvodni procesi usklađeni sa strogim standardima.
Kako organski proizvođači dokazuju svoju vernost principima organske proizvodnje?
Organski proizvođači moraju dokazati da se pridržavaju strogih smernica i standarda koji regulišu organsku proizvodnju. To se obično čini kroz sertifikaciju koju sprovode akreditovane organizacije. Sertifikacija obuhvata sve aspekte proizvodnje, od obrade zemljišta do distribucije proizvoda, kako bi se osiguralo da proizvod ne sadrži sintetičke hemikalije ili genetski modifikovane organizme. Proizvođači moraju biti pod stalnim nadzorom i inspekcijama kako bi se osiguralo da zadovoljavaju sve potrebne standarde.
Povratak prirodi, put održivosti
Razlike između organske i konvencionalne poljoprivredne proizvodnje duboko su ukorenjene u pristupu ekosistemu i načinu na koji tretiramo prirodu. Organska poljoprivreda postavlja dugoročne ciljeve, kao što su očuvanje ekosistema, plodnost tla, zdravlje ljudi i životinja, dok konvencionalna poljoprivreda naglasak stavlja na kratkoročne rezultate i visoke prinose. S obzirom na sve te aspekte, izbor između organske i konvencionalne hrane postaje ne samo pitanje ukusa već i etike, zdravlja i održivosti.
Sa svešću o značaju poljoprivrede u ostvarivanju održivosti, u borbi za očuvanje prinosa, ali i ekosistema, podršku pruža i „Dunav osiguranje“ ponudom osiguranja za useve i plodove kao najsigurnijeg načina da poljoprivrednici zaštite svoja dobra tokom cele godine. Osiguranje se može zaključiti kao zaštita od svih posledica aktuelnih klimatskih promena: osnovnih rizika među koje spadaju grad, požar i udar groma, kao i od dodatnih rizika za slučaj poplava, oluja i mraza.
