Kako klimatske promene utiču na poljoprivredu?
objavljeno 30.04.2025.
Jedan od najvećih izazova s kojima se današnji svet suočava upravo su klimatske promene. Mnoge industrije i privredni sektori već osećaju njihove posledice, pri čemu, očekivano, nije izuzeta ni poljoprivreda kao ključna grana za obezbeđivanje hrane. Globalno zagrevanje, promene u obrascima padavina, ekstremni vremenski uslovi i druge klimatske promene značajno utiču na poljoprivredne prakse, prinose i način proizvodnje hrane. U ovom blogu, pored osvrta na uticaj klimatskih promena na poljoprivredu, istražićemo još i koji su ključni izazovi koje one sa sobom nose i, što je možda najvažnije, kako se možemo boriti s njima.
Šta se dešava s klimatskim promenama?
Klimatske promene se odnose na dugoročne promene u temperaturi, padavinama i drugim meteorološkim uslovima na globalnom nivou. U poslednjim decenijama, prosečna temperatura na Zemlji se povećava, što je prvenstveno rezultat ljudskih aktivnosti, pogotovo emisije gasova sa efektom staklene bašte (kao što su ugljen-dioksid i metan) koji zadržavaju toplotu u atmosferi. To globalno zagrevanje ima širok spektar posledica, od otapanja ledenih pokrivača do promene sezonskih obrazaca i pojačanja ekstremnih vremenskih događaja.
Te promene u atmosferi imaju direktan uticaj na poljoprivredu, jer se uslovi za rast biljaka i uzgoj stoke, kao i svekoliko funkcionisanje ekosistema, menjaju. Zbog toga je ključno razumevati kako klimatske promene utiču na poljoprivredu i koje strategije možemo koristiti za prilagođavanje novim uslovima.
Kako klimatske promene utiču na poljoprivredu?
- Promene u obrascima padavina
Jedan od najočiglednijih efekata klimatskih promena jesu promene u obrascima padavina. Neke oblasti doživljavaju suše, dok druge imaju obilne kiše i poplave. Nepredvidivi padavinski režimi otežavaju planiranje i obavljanje poljoprivrednih aktivnosti. Suše mogu smanjiti dostupnost vode za navodnjavanje, dok poplave mogu uništiti useve i obradivo zemljište. Te promene takođe povećavaju rizik od bolesti biljaka, kao što su plesan i trulež, koje se šire u vlažnim uslovima. - Povećanje temperature
Porast globalne temperature negativno utiče na mnoge biljne vrste. Biljke, koje su osetljive na temperaturne promene, mogu pretrpeti ožegotine od vrućine i smanjenje prinosa, te iziskivati povećanu potrebu za vodom. Povišene temperature mogu uzrokovati i smanjenje plodnosti zemljišta, jer se u previše toplim uslovima smanjuje efektivnost minerala u tlu. - Ekstremni vremenski uslovi
Ekstremni vremenski događaji, poput suša, uragana, tornada, oluja i mrazeva, postaju sve učestaliji. Takvi ekstremni uslovi mogu direktno uništiti useve, smanjiti obradivost zemljišta ili čak devastirati infrastrukturu potrebnu za distribuciju hrane. U mnogim slučajevima, poljoprivrednici se suočavaju s nesigurnošću, jer je teško predvideti kada će i koliko snažni biti ekstremni vremenski događaji. - Povećanje plodnosti tla i salinizacija
U nekim delovima sveta, klimatske promene mogu izazvati salinizaciju tla, što znači da se nivo soli u tlu povećava zbog smanjenja nivoa podzemnih voda i povećanog isparavanja. Salinizacija čini zemljište manje plodnim i tako dalje otežava uzgoj mnogih useva. - Uticaj na ekosisteme i biološku raznovrsnost
Promene u klimi mogu uticati na migraciju i opstanak različitih vrsta biljaka i životinja. Zbog promene u temperaturama i sezonskim obrascima, mnoge biljne vrste mogu nestati sa određenih područja, a neke nove vrste mogu zameniti tradicionalne kulture. Poremećaj u ekosistemima takođe može dovesti do smanjenja broja korisnih oprašivača, poput pčela, što negativno utiče na poljoprivredu.
Kako se boriti s klimatskim promenama u poljoprivredi?
Iako su klimatske promene izazov, postoje brojni načini na koje se poljoprivreda može prilagoditi i na koje se mogu ublažiti njihove posledice:
- Održiva poljoprivreda
Korišćenje održivih poljoprivrednih praksi, poput rotacije useva, korišćenja organskih đubriva, kompostiranja i agroekoloških metoda, može pomoći u očuvanju plodnosti tla i smanjenju zavisnosti od sintetičkih hemikalija. Te prakse pomažu u održavanju ekološke ravnoteže, smanjuju emisiju ugljen-dioksida i povećavaju otpornost useva na nepovoljne vremenske uslove. - Upotreba otpornijih sorti biljaka
Genetski inženjering i selekcija novih sorti biljaka koje su otpornije na sušu, ekstremne temperature i bolesti može pomoći u suočavanju s klimatskim promenama. Naučnici rade na razvoju biljnih sorti koje bolje podnose promene klime, a time se povećava sigurnost u proizvodnji hrane. - Precizna poljoprivreda i tehnologija
Upotreba novih tehnologija – dronovi, satelitske slike i senzori za praćenje uslova na terenu – omogućava poljoprivrednicima da bolje upravljaju resursima kao što su voda i đubrivo. Te tehnologije pomažu u preciznom navodnjavanju, što smanjuje gubitke vode, i optimizaciji upotrebe pesticida i hemijskih tretmana, čime se smanjuje negativan uticaj na okolinu. - Adaptacija kroz sistemsku integraciju i diverzifikaciju
Sistemska integracija, koja podrazumeva kombinovanje različitih poljoprivrednih aktivnosti i kultivisanje različitih useva, pomaže u smanjenju rizika od gubitaka zbog klimatskih promena. Na primer, kombinacija stočarstva i ratarstva omogućava poljoprivrednicima da se bolje prilagode promenama u uslovima za uzgoj biljaka i životinja. - Očuvanje i zaštita prirodnih resursa
Praktična upotreba metodologija za očuvanje vode i zemljišta, poput izgradnje barijera za vodu, sistema za sakupljanje kišnice i održavanje zdravih šumskih ekosistema, poboljšava otpornost poljoprivrede na klimatske promene.
Iako rešenja još uvek ima, klimatske promene predstavljaju ozbiljan izazov za globalnu poljoprivredu, pružajući ujedno i priliku za inovaciju i unapređenje postojećih metoda proizvodnje hrane. Uvođenjem održivih i pametnih poljoprivrednih praksi, kao i adaptacijom na nove klimatske uslove, poljoprivrednici mogu smanjiti negativne posledice i osigurati stabilnu proizvodnju hrane u budućnosti. U sučeljavanju s klimatskim promenama, ključna je saradnja nauke, donosilaca odluka i poljoprivrednika kako bi se razvile strategije koje će osigurati bezbednost hrane i očuvanje naše planete.
Ono što poljoprivrednici mogu odmah uraditi kako bi sa sigurnošću zaštitili svoje useve i plodove tokom cele godine jeste zaključivanje Dunav osiguranja poljoprivrede. U slučaju zaključivanja tog osiguranja od osnovnih rizika poljoprivrednici svoja dobra štite od grada, požara i udara groma, a moguće je dodatno ih osigurati i za prirodne nepogode kao što su poplave, oluje i mrazevi, a tu je i osiguranje životinja.
