Istorijat kompanije

Iako su naši krajevi imali burnu i tešku prošlost, i često bili van ključnih ekonomskih i trgovačkih tokova, istorijat osiguranja na ovim prostorima ima dugu tradiciju.

Najstarije tragove nalazimo u srednjovekovnoj Srbiji, u Zakoniku cara Dušana. U njemu su predviđene mere koje se odnose na sigurnost imovine, i mere zaštite tamo gde ima više rizika po ljude i materijalna dobra, uključujući požar i namernu paljevinu, krađu, razbojništvo, rušenje itd. Bilo je predviđeno da se šteta na imanjima vlastelina nadoknadi iz carske kase, a potom je taj fond obnavljan sistemom dažbina.

Najstariji poznati dokument u kome se pominje osiguranje u Crnoj Gori jeste Budvanski statut iz 15. veka. Na elemente osiguranja nailazimo u CCXXXI poglavlju, u kome stoji sledeća rečenica: „Ukoliko bi neki naš građanin u nekom gradu vladara bio opljačkan bez razloga, opština je dužna da mu naknadi štetu“.

Kasnije se osiguranje razvijalo u različitim vidovima, uz međusobnu solidarnost članova i njihovih porodica u bratovštinama i cehovskim udruženjima, ili putem pomorskog osiguranja. S razvojem kapitalizma, i osiguranje doživljava duboke promene, i od 18. veka u našim krajevima deluju agenti i ispostave zapadnih osiguravajućih društava. Na prvi pomen osiguranja u Beogradu čekalo se do 1839. godine. Tada je jedan trgovac, po imenu Zuban, osigurao kuću i sve u njoj na sumu od 175 talira, kod Tršćanskog osiguravajućeg društva. „Novine srbske“ su iscrpno pisale o tom slučaju, jer je posle samo nekoliko dana Zubanova kuća izgorela do temelja, i vlasniku je isplaćena puna suma.

Potom su otvarane ispostave osiguravajućih kuća, mahom italijanskih i austrijskih, a 1897. godine osnovana je prva domaća osiguravajuća ustanova „Beogradska zadruga“. Početkom 20. veka osnovano je još nekoliko društava koja su, uz ispostave inostranih, radila praktično sve do Drugog svetskog rata.

Posle rata i promena izazvanih socijalističkom revolucijom, poslovi osiguranja prešli su u domen države, i 1945. godine osnovan je Državni zavod za osiguranje i reosiguranje, spajanjem predratnih osiguravajućih kuća „Dunav“, „Elementar“ i „Viner štetiše“. Zavod je imao tri osnovne funkcije: osiguranje državne i javne imovine od požara i drugih rizika, sprovođenje svih vrsta obaveznog osiguranja, i reosiguranje. Promenom ustava i političkih uslova menjane su tarife premija i vršene revizije pravila osiguranja, a samo osiguranje se decentralizovalo, tako da je 1968. godine opet na snagu stupio suprotni proces, u kome je 128 zavoda i sedam zajednica osiguranja integrisano u 11 osiguravajućih zavoda. Među njima su i „Beograd“ i „Jugoslavija“, čijom je integracijom 1974. nastao ZOIL „Dunav“. Od 1990. godine zavod menja ime u „Deoničko društvo za osiguranje Dunav“ a.d, s potpunom odgovornošću, a potom postaje Kompanija „Dunav osiguranje“, kao centralni deo „Dunav grupe“, uz nekoliko zavisnih preduzeća.

Danas je to moderna kompanija, lider na domaćem tržištu osiguranja, i jedina domaća kompanija registrovana za sve vrste osiguranja. Sa 29 glavnih filijala i oko 600 prodajnih mesta, Kompanija ima snažnu poslovnu mrežu, koja se neprestanim usavršavanjem poslovanja i razvitkom informacionog sistema približava standardima velikih evropskih osiguravajućih kuća.

glqxz9283 sfy39587stf02 mnesdcuix8