U Mačvanskom okrugu u poslednjih nekoliko godina sve je više zasada voća, najviše jabuke, kruške, šljive, višnje, maline, ali se mali procenat poljoprivrednika odlučuje da osigura svoju proizvodnju.

Samo 15 do 20 odsto ukupnih obradivih površina u Mačvanskom okrugu je osigurano, a svake godine elementarne nepogode prave veliku štetu poljoprivrednicima, rečeno je danas u radionici posvećenoj ženama u agrobiznisu koju su organizovali „Dunav osiguranje“ i Agropres, uz podršku Ministarstva poljoprivrede.

U Mačvanskom okrugu svake godine ima dosta gradonosnih dana, ranih mrazeva i drugih elementarnih nepogoda, pa tako „Dunav osiguranje“ svojim osiguranicima na ovom području gotovo iz godine u godinu isplaćuje milionske odštete.

„Svake godine smo imali vrlo velike iznose štete između 30 i 40 miliona dinara, i to smo naknadili. Odštete isplaćujemo u roku od 15 dana,“ kaže direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ Šabac Predrag Stanišić.

Stanišić je istakao da je poslednjih godina u Mačvanskom okrugu porastao broj elementarnih nepogoda i zabeleženo je mnoštvo gradonosnih dana, što, dodaje, nije uobičajeno sudeći po prethodnim statističkim podacima.

„Našim osiguranicima dajemo informacije o uslovima osiguranja, njihova je obaveza da po štetnom događaju štetu prijave. Odmah po prijavi, naša stručna lica izlaze na teren, to su diplomirani agronomi, i u najkraćem roku obavljaju procenu štete“, kaže Stanišić.

Kako je precizirao, stručnjaci rade procenu i pretprocenu u zavisnosti od vrste kulture.

„Ako je posredi kultura za koju se odmah može definisati iznos štete, obračunava se procenat oštećenja plodova na ugovorenu sumu osiguranja i odšteta se isplaćuje u roku od 15 dana”, kaže Stanišić.

On navodi sledeće: ako u maju jabuka ili šljiva pretrpe štetu, konačna procena radi se u toku avgusta i septembra, kada se obračunava procenat šteta, i odšteta se isplaćuje na ugovorenu sumu osiguranja.

Stanišić je rekao da se na području Mačvanskog okruga, za Šabac I Loznicu, ne razlikuju premijske stope, koje se, objašnjava, određuju u zavisnosti od broja gradonosnih dana.

„One mogu da budu veće ili manje. Najniža premija je za šljivu – ispod 2.000 dinara po toni ploda, dok je najviša za malinu na području Šapca, i ona iznosi oko 7.000 dinara po toni. Visina premije za kupinu je oko 3.500 dinara po toni, u zavisnosti i od toga na koju se cenu osiguranje ugovori”, kaže Stanišić.

Cene polise, kaže Stanišić, određuju se početkom godine, tako da za malinu sada važi ugovorena cena za osiguranje na 200 dinara, iako je otkupna cena niža od ugovorene.

Stanišić je naveo da „Dunav osiguranje“ pruža određene beneficije osiguranicima, ističući da država daje povrat premije osiguranja na taj način što 40 odsto tog iznosa osiguranja vraća poljoprivrednicima koji su osigurali svoje zasade voća, povrća i žitarica.

„Pojedine opštine, gradske uprave na našem području kao što je Loznica, iz budžeta odvajaju dodatna sredstva kojima pomažu poljoprivrednicima da lakše osiguraju svoje zasade voća“, kaže Stanišić.

Direktor Filijale kaže i da „Dunav osiguranje“ omogućava da se osiguravajuća premija plati u dve rate, s tim da se prva rata, u visini od pet odsto, plaća odmah, dok se druga plaća u agroroku, u zavisnosti od toga koja je kultura u pitanju, a najkasnije do kraja oktobra.

„Za naše klijente koji žele da plate celu premiju odobravamo popust do 15 odsto za plaćanje u gotovini”, Kaže Stanišić.

Učesnici radionice istakli su da su ulaganja u voćarstvo i formiranje zasada velika, te se javlja potreba da poljoprivrednici zaštite svoja ulaganja osiguranjem.

Stanojka Melić Vorkapić iz sela Orašac kod Šapca kaže da je nasledila zemljište od roditelja, da su njen suprug i deca odlučili da zasade jagodu, breskvu, šljivu i jabuku, te da su imali negativna iskustva zbog štete od elementarnih nepogoda na zasadima.

Navela je da su ulaganja u zasade velika, te da poljoprivrednici koji imaju dugogodišnje zasade treba da ih osiguraju.

„Važno je osigurati imanje kad već postoje tolika ulaganja. Osiguranje nije neki veliki trošak, a pruža sigurnost, pa ne moramo da gledamo u nebo. Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom“, zaključuje Stanojka Melić Vorkapić.

Profesor na Odeljenju za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je da više od 70 odsto poljoprivrednih gazdinastava u Srbiji ima do pet hektara zemljišta, i da bi oni sutra bili konkurentni na tržištu, važno je da uvode savremene tehnologije i tehnologije prilagođene klimatskim promenama.

Keserović kaže i sledeće: ukoliko poljoprivrednici nemaju savremene zasade sa savremenim protivgradnim sistemima i sistemima za navodnjavanje, jedna od obaveznih mera da zaštite svoj trud i ulaganja jeste i osiguranje, budući da je rizik u ovakvoj proizvodnji izuzetno veliki.

On smatra da su uvođenje novih tehnologija, osiguranje, kao i udruživanje poljoprivrednika, ključni faktori kako bi sutra naši proizvođači bili konkurentni ne samo na domaćem nego i na ruskom i evropskom tržištu, koja su sve surovija.